PAUN ILI JAJE
Od kako me služe topla dečja sećanja, ispredali su se veliki planovi za moj život. Od profesionalne bokserke i kuvarice, preko umetnice i pijanistkinje do, u narodu poznate, šalteruše, svako je izgleda imao pravo i želju da mašta o mojoj budućnosti. Kako se pokazalo da od znojavih rukavica odudaram intelektualno, a da od šerpe u životu pobeći ne mogu, pred mene je stavljen izbor razuma ili srca. Vođena onom narodnom: „Završi samo nešto s čim će posle biti posla“, sreću sam našla na Fakultetu organizacionih nauka. Jer sve je moralo početi negde…
NAPUŠTANJE GNEZDA
– Halo? Žašto dobijam poziv ranom zorom i to subotom, zašto?
– Zato što se ovaj poziv ne odbija. Reci mi brzo, jesi li slobodna 7. maja u 10h?
– Otkud znam, valjda jesam. Što bre?
– Ajde zovem te posle, moram da okrenem Šomija. Dobili smo posao.
– Štaaa?
– Tu-tu… Tu-tu…
Vrlo interesantan način da se dobije posao, zar ne? Nisam znala u tom trenutku ni za koga ja to radim, ni na kojoj poziciji, ni šta znači raditi zapravo. Nisam znala ni da li sam tražila posao uopšte, ni da li sam bila spremna da se odreknem svog studentskog života na izmaku. Za psihički šok menjanja statusa studenta statusom ozbiljne, odgovorne i zaposlene osobe, nije bilo pripreme a ni anestezije. Zato kada sam dobila poziv svog najboljeg prijatelja, shvatila sam da je došlo vreme za napuštanje gnezda.
LET U NEPOZNATO
Ispostavilo se da je Iliju kontaktirala firma DNA Communications, velika marketinška i komunikacijska agencija i to na osnovu njegovih uspeha na Case Study takmičenjima. Kako su ga zamolili da povede sa sobom još nekoliko kolega iz tima, na razgovoru za posao debitovali smo zajedno – Miloš, Ilija i ja.
Na iznenadno upoznavanje, uputili smo se totalno studentski – nespremno i neiskusno. Međutim, „sa one strane“, nisu nas sačekali intervjui, testovi, procene i ocene, naše radne biografije i trik pitanja. Bio je to jedan neformalni razgovor gde nas je neko vrlo ozbiljan zapazio u okviru svojih talent acqusition aktivnosti i poželeo u svom timu. Razgovor tri mlade, talentovane i „vruće“ glave koje nesigurno stupaju u svet biznisa i dvoje profesionalnih ljudi spremnih da nam za taj ulazak obezbede dovoljno prostora. Mi smo bili njihov eksperiment – neko za koga se čuo dobar glas, neko ko vidi drugačije, neko ko želi da menja. Nisu nam dodeljene uloge i titule, na raspolaganje nam je dato sve i svako, da pitamo, da dolazimo, da analiziramo i uočavamo, da zaključujemo i menjamo i da na kraju kažemo DA – ovo je mesto za nas odakle ćemo zajedno poleteti u nepoznato.
MENJANJE PERJA
Gotovo tri meseca trajao je period istraživanja i upoznavanja. Uletela su tu i neka poslednja studentska putovanja, odbrane diplomskih radova, mora… Kako kome.
Odabir tima bio je naš prvi ozbiljan zadatak. Kako smo svo troje svestrane ličnosti, gubili smo glavu za svakom funkcijom. Želeli smo sve i odmah. I kao da biramo prvi i poslednji put, počela su merkanja gde ko može više da se unapredi i nauči, a da opet da sebe i svojih talenata onoliko koliko treba.
Ja sam svoje mesto našla u timu gde sve počinje – Brand and Strategy. Stalno vraćanje na ono zlatno ZAŠTO, strategijski pristup i inovativni način razmišljanja su ono što mi je potrebno da sagledam stvari iz različitih uglova i kroz hiljadu očiju i hiljadu mišljenja, i predstavim ih na kraju kroz jedan simbol, rečenicu, smisao, srž i suštinu.
Ilija i Miloš, kao pravi poznavaoci naroda, svoj put pronašli su u timovima koji zahtevaju više „opipljivih“, praktičnih stvari i stalnu komunikaciju sa ljudima. Kao član Client Service tima, Ilija je započeo svoju fenomenalnu sales guy karijeru. Miloš je ipak, kao čovek od akcije, rešio da se okrene projektnom menadžmentu i da tako prema željama klijenta za njih organizuje određene specijalne događaje.
Odluke su pale i došlo je vreme da se menja perje.
NEKI NOVI PAUNOVI
Gotovo 6 meseci kasnije, postala sam potpuno integrisani član DNA tima. Upravo to vreme upotpunilo mi je predstavu samog rada i pomoglo da shvatim da se ništa nije završilo, već da je nešto fenomenalno upravo počelo u mom životu. Kako mi je oduvek bilo važno da mi posao nije monoton i da se ne okreće sve uvek oko iste tačke, svaki radni dan za mene je predstavljao neku novu avanturu i novi nivo na koji treba da se popnem. Osim fleksibilnog radnog vremena, vremenom sam sve više počela da cenim komunikaciju među ljudima. Iako nisam u istom sektoru kao Ilija i Miloš, i dalje radimo na zajedničkim projektima i timski rešavamo neke nove projekte. Samo ovoga puta, neke prave.
DNA Communications upoznala sam iz raznih uglova i mogu reći da se stalno nađem iznenađena pred nečim novim. U njoj opušteno možete očekivati pečenje za ručak, roštiljanje u dvorištu za popodne i rođendanske torte na dezert meniju. Timbildinge u dvorištu, ispred gumenog bazena s paunovima, kučićima i mačkama i svim ostalim življem koji slobodno kružno jure jedni druge dok traje vašar razmene iznošene garderobe. To je mesto u kome najhrabriji idu u neustrašive poduhvate i neukrotive bosanske koride, dok štreberi imaju svoje primorske konferencije i nominacije. Gde se svaki čep broji za onog kome je stvarno potreban #cepzahendikep, gde je piknik dnevna bleja, gde se slave uspesi, ali i neuspesi #fuckupnight i gde se prave kul žurke o kojima se priča….
Osim što je dobro mesto za početak i razvoj karijere, DNA Communications pruža primer dobre HR prakse, gde zaposleni mogu da se prepoznaju, regrutuju, usmeravaju, grade i rastu od malih nogu.
Autorka teksta: Dragana Koprivica, Junior Brand Communications Strategist
