Danas smo povezani više nego ikad – stvarnim sredstvima kao što su jeftini letovi i virtuelnim, kao što su društvene mreže. Dok smo se žalili da živimo neprirodno, da smo previše online i da se ne družimo uživo, priroda nam je spremala iznenađenje: izvor reči „viralno“ nas je primorao da se fizički izolujemo i potražimo digitalna rešenja. Privatno i poslovno.
Ne mogu svi da rade od kuće. Zapravo, mnogo je više zaposlenih koji ne mogu, jer su im takva sredstva za rad ili je prosto takva usluga. Njima ostaju propisani saveti, pravila i ograničenja. Što se tiče onih koji mogu, potrebno je da budu odgovorni, da to i iskoriste.
Ali, da li svi znaju šta to podrazumeva?
Da li će moći da nadoknade nedostatak fizičke blizine kolega, lakoće brzih konsultacija, prednosti šefova koji „gledaju preko ramena“ (zavisno od šefa, nekima to pomaže), da budu dovoljno disciplinovani iako su u pidžami, frižider je preblizu i niko neće znati ako otvore Netfliks ili nešto još odraslije?
Pre saveta kako da vaš remote rad bude što efikasniji, da se podsetimo na prednosti tog načina rada. Za početak, stidljivima može biti lakše da se uključe u sastanke. Ako ih dobro strukturirate i umešno vodite, mogu da budu inkluzivniji nego oni uživo. Postoje digitalni alati za sve – deljenje beleški i materijala, stvaranje zajedničke atmosfere…. Video format daje osećaj kontakta i stvarnosti. Uostalom, mnogi to rade već godinama, a glavne stvari su lepo pobrojane na primer ovde i na mnogim drugim mestima. Za nas sada, osnovna prednost je ipak ta da je rad na daljinu odgovoran, a danas se to ponajmanje odnosi na (svakako važno) smanjenje emisije ugljen-dioksida.
U redu, postoje prednosti, ali koji su izazovi? Šta vam se može dogoditi?
Oni koji su i pre novonastale situacije radili na daljinu, najčešće se žale na osećaj izolacije. Sada, kada je izolacija s razlogom postala poželjna i humana, tu baš i nema pomoći. Preporučujemo grupne video formate tokom rada, a van radnog vremena – ponovno zbližavanje sa ukućanima, ko ih ima (naravno uz veliki oprez i navikavanje na više komunikacije), kao i alate za digitalnu socijalizaciju. Ovde podsećamo na malo poznatu činjenicu da i kod kuće, ne samo u kolima, postoji stari dobri radio, još uvek delotvoran kod akutne usamljenosti.
Drugo, neka ista pravila važe i online i offline. Za kašnjenje ima još manje opravdanja. Moraćete sami da vodite računa o tome da ste ustali na vreme i obavili doručak, kafu i ostalo kao da ste i redovno pošli na posao.
Ključne su dve reči: sedite i počnite. U nedostatku šefova koji mogu da vam prođu iza leđa, više ste sami sebi šef. Ako ne budete disciplinovani i profesionalni, to će se brzo odraziti na vaše rezultate, pa i na rezultate firme. Bolje sedeti i raditi od kuće nego samo sedeti.
Pravila su ista.
Ako na offline sastancima u firmi ne smete da gledate u telefon ili surfujete inboksom, drugim projektima ili YouTubeom, nemojte to da radite ni tokom rada na daljinu.
Razdvojite kuću i posao.
Kako god znate i umete. Posegnute duboko i pronađite u sebi iskonsku moć samodiscipline. Radno vreme neka bude radno vreme. Rad od kuće ne znači da možete da se istuširate, skoknete do radnje i pijace (ako nije zatvorena), skuvate nešto i pogledate drugu sezonu nečega a projekat završite oko ponoći. To se neće dobro završiti.
Obucite se.
Jedan od čestih saveta je briga o kostimografiji i scenografiji. Kao što je za glumca oblačenje kostima dragocena pomoć za „ulaženje u ulogu“ i postizanje fokusa, tako je korisno i obući se za posao kao da zaista idete na posao, iako fizički ostajete kod kuće (makar samo gornji deo tela). Isto važi i za frizuru i šminku. Ipak su naše pozicije u firmi, na neki način, takođe uloge. Raščupani i razmrljani, otekli od sna, s ostacima bureka na ugužvanoj pidžami ili među maljama koje vire pod tregericom, izgubićete veliki autoritet koji ste s mukom godinama gradili offline.
Uredite svoju profesionalnu oazu u kojoj ćete se tako i osećati. Neka bude takva da sme da se vidi iza vas na video-sastanku. Ako vam je kuća mala, a u njoj ima još živih bića osim vas (partner/ka, potomci, ljubimci, preci), pobrinite se da se dobro organizujete. To se odnosi na izdvajanje i mir, kao i na internet protok. Deca, ljubimci i preci su (za one koji ih imaju u domaćinstvu) najveći izazov, jer im je teško da razumeju da ste u stvari na poslu. O tome zašto im ne poklanjate pažnju iako ste tu ste, morate da razgovarate. Van radnog vremena.
Pazite na leđa i kilažu.
Stolica i sto najčešće nisu kao na poslu. Ustanite, protegnite se. One vežbe o kojima razmišljate već godinama i čak ste sačuvali i link – sad je trenutak. Navijte alarm ako treba. Što se tiče frižidera, imate ga i u firmi, ali tamo nije sve vaše i nemate sve one lepe stvari koje vas dozivaju u situacijama stresa. Dodatno, tamo je neprijatno stalno nešto žvakati. Odredite vreme za obroke, užine i kafu kao da ste u firmi.
Šta ćete pričati potomcima, šta ste radili „kad je bila korona“?
Da ste bili u boljoj formi nego ikad, pročitali brdo knjiga, obnovili veze s ukućanima i uradili đavolski posao za firmu, ili da ste počeli da ujedate, propali na poslu i ugojili se dvadeset kilograma?
Sem toga, kako stvari stoje s tehnološkim napretkom i stanjem životne sredine, a sada naravno i mikrobiološkim obzirima, „rad na daljinu“ je budućnost za mnoge profesije.
I ovo će proći.
Neka vas ne bude sramota, neka vam ne bude žao. Ako već imate šansu da ostanete kod kuće, prilagodite se i pokažite kako se može biti socijalno, ali socijalizovano izolovan.
Oni koji imaju privilegiju za remote rad, imaju manje privilegija da izlaze među ljude. Možda je i najvažniji razlog da rad od kuće shvatite ozbiljno – da izbegnete ono što vam se svakako može dogoditi – da poludite. Ostanite normalni, a ako se sve oko nas menja, ostati normalan može da podrazumeva da nešto kod sebe promenite. Srećno.
Autor bloga: Siniša Soćanin, Senior Copywriter & Brand Developer, DNA Communications
