Izaberite stranicu

U kom si timu? NBA dresovi: uticaj i inovacije

Dresovi su oduvek predstavljali veoma bitan element košarkaške kulture, ali i celokupnog identiteta, kako NBA timova tako i same lige. Oni prevazilaze svoju osnovnu sportsku namenu, i imaju uticaj na izražavanje u mnogim drugim društvenim sferama. Isti dres nose i Lebron Džejms i Drejk, kao i njihovi fanovi na utakmicama i koncertima.

Dresovi su deo sportske, muzičke, pop, ali i ulične kulture. Vezani su za identitet sportiste kao mitskog bića, grada i tima kao lokaliteta, a mogu predstavljati i puki modni izraz.

Svesna svega toga, NBA liga unosila je razne izmene u dizajnu dresova kako bi taj potencijal iskoristila i pružila fanovima nešto novo, dalje jačajući svoj brend imidž, popularnost ovog sporta, a posledično i samu prodaju dresova i karata.

NBA uniforme su prošle dug put kad je reč o dizajnu. Evoluirale su od tesnih majičica na bretele i šortsića do onih visećih i širokih, kakvim ih znamo od početka dvehiljaditih. U 2013. godini, liga je napravila verovatno najveći eksperiment do tada, uvodeći dresove kratkih rukava. Bila je to skoro pa fundamentalna izmena vizuelnog identiteta NBA košarke i svojevrsna mini-revolucija. Eksperiment nije dugo potrajao i skončao je 2017.

Image via Adidas

Jedna od možda i glavnih mana ove promene je da su novi dresovi često podsećali na obične majice s logotipima timova, pa su fanovi za manje para mogli da biraju jeftinije majice s rukavima umesto skupih dresova (koji su zapravo majice sa rukavima). Pojavile su se i teorije zavere da su rukavi na dresovima dodati samo kako bi bilo više reklamnog prostora u budućnosti. Krenule su peticije fanova, a nije pomoglo ni to što sami igrači od starta nisu bili preterano naklonjeni novoj radnoj uniformi. Vrlo brzo su počeli i javno da negoduju – žalili su se na udobnost dresova, da im smetaju pri igri i da nisu praktični, a najviše od svega, da su veoma ružni. Trenutak kad je Lebron Džejms pocepao rukave dresa na jednoj utakmici simbolično je i označio njihov kraj.

Promena je teška, posebno kad joj prethode decenije i decenije tradicije, ali postoje i veoma uspešni primeri. Krajem 2017. godine Nike je predstavio novi koncept uniformi, pod nazivom City Edition. Ideja iza ovog koncepta bila je da se stvore dresovi koji koriste jedinstveni element grada iz kog ekipa dolazi. Vizuelni koncept ovog dresa dakle ne bi bio striktno određen maskotom i bojama tima kao što je to obično slučaj (npr. crveni Čikago Bulsi), već nekim elementom ili simbolom samog grada, bilo da je to neki spomenik, legendarna ličnost, ili bivši igrač. Inovacija se ispostavila kao apsolutni hit, a identitetu svakog kluba dodata је jedna potpuna nova dimenzija.

Lejkersi su se tako „uhvatili“ za Kobija Brajanta, njegovu zaostavštinu i kult ličnosti. Indiana se oslonila na tradiciju svog grada u auto-trkama, Vašington na spomenike, Filadelfija na američku „Deklaraciju nezavisnosti“, Minesota na umetnika Princa, a Majami na legendarnu seriju „Miami Vice“ i njenu estetiku. Fanovi su tako dobili još jedan kanal povezivanja sa svojim timom ali pre svega s gradom iz kog dolaze. Malo je reći da su praktično svi oduševljeni idejom i realizacijom ovog inovativnog koncepta, koji se već isplaćuje i privlači pažnju drugih liga i sportova.

Iako je košarka drugi najpopularniji sport u SAD (ubedljivo iza američkog fudbala), to ne sprečava NBA ligu da bude najuspešnija sportska asocijacija u Americi. Liga raste tri puta brže od svog glavnog konkurenta, a upravo ovakvi vidovi inovacija pomažu u širenju baze fanova i boljem povezivanju s njima na različitim nivoima.

Činjenice: NBA je najjača i najbogatija košarkaška liga na svetu. Trideset NBA timova je u 2018. godini ukupno zaradilo preko sedam milijardi dolara, dok prosečna vrednost jednog tima iznosi preko milijardu dolara.

Još činjenica: Tokom 2016. godine, NBA je sklopila devetogodišnji TV dil s medijskim kućama ESPN i Turner Sports (TNT) u vrednosti od 24 milijarde dolara (povećanje od 180% u odnosu na prethodni ugovor), a godinu dana ranije, po okončanju saradnje sa Adidasom, potpisan je novi, osmogodišnji ugovor o partnerstvu sa kompanijom Nike, vredan milijardu dolara (povećanje od 245% na godišnjem nivou). Prosečna posećenost utakmica je oko 20 hiljada gledalaca, a četvoročlanu porodicu odlazak na NBA utakmicu košta oko 300 dolara (doduše cena zavisi i od grada i tima). Pored toga, u 2017. liga je zaradila preko 860 miliona dolara od korporativnih sponzorstava.

Brojke idu dalje u nedogled, ali suština je da NBA na račun svog imena zarađuje mnogo novca, i to na sve moguće načine. Prepoznatljivost, vrednost i snaga lige i njenog brenda omogućili su zaradu prodajom bilo kakvog prostora ili prava na bilo šta što se može dovesti u vezu s ligom. Imajući sve to u vidu, zanimljivo je da je NBA prodala prava na gotovo svaki centimetar reklamnog prostora, osim na samim dresovima. Delovalo je začuđujuće da se jedna tako velika keš mašinerija nije „setila“ da proda i tih nekoliko centimetara prostora na samim uniformama (kao što je to, recimo, slučaj u fudbalu), posebno kad se u obzir uzme njihov nivo vidljivosti. To se naravno od skoro promenilo.

Liga je objavila da će od sezone 2017/2018, po prvi put u istoriji biti dozvoljeno isticanje korporativnih reklama tj. logotipa na NBA dresovima. Dresovi su dugo odolevali, tradicionalni pristup ih je držao „čistim“ dugi niz godina, ali su reklame, pod prevelikim pritiskom finansijskog potencijala i uz malo pragmatičnosti, na mala vrata uletele i na dresove. Koncept je lansiran kao pilot-projekat, ali je sasvim izvesno da će ovaj model reklamiranja opstati.

Timovi danas na uniformama nose šest kvadratnih centimetara reklamnog prostora. Za razliku od fudbalskih dresova, NBA je na ovaj način ipak uspela da ne utiče bitnije na unikatnost i vizuelnu pojavu dresova, a da pritom stvori dovoljno ekskluzivnog prostora za reklamiranje u tih 6 cm². Prvi tim koji je potpisao sponzorstvo bila je Filadelfija. Iznos: 15 miliona dolara za 3 godine. Nije loše za 6 cm².

Image via 76ers Twitter