Zašto uvek razumemo reklame, ali se često ne razumemo međusobno?
Čak i da niste ljubitelj reklama ili proizvoda koji se reklamira, čak iako promenite kanal kada ih vidite, čak iako ignorišete bilborde i flajere, na kraju nekako uvek dobijete poruku.
NAJBOLJE CENE, NAJVEĆI POPUSTI, NAJNOVIJI MODELI odmah nađu put do naše svesti.
Sa druge strane postoje stvari, ljudi i teme do kojih nam je mnogo više stalo… i često nam se događa da sa njima imamo problem nerazumevanja. Kako je moguće da nešto što nas ne interesuje bude mnogo upečatljivije od nečega što volimo… ili nekoga koga volimo?
Komunikacija je umetnost. Odabrati prave reči, postaviti ih na prava mesta i u pravom trenutku, sve to zahteva vreme, promišljenost i trud. Ljudi koji rade u advetajzingu provode sate, dane i mesece za tastaturama praveći prave kombinacije da bi ispričali ljudima najjednostavnije priče. Oni krate nepotrebne reči, izbacuju svako ponavljanje i kale rečenice dok ne ostane nešto jednostavno poput: Uvek Koka-kola. I svi ste prepoznali slogan čim ste ga čuli. Prepoznali, zapamtili i ostavili u podsvesti sve do prvog frižidera.
Koliko god smešno zvučalo, veliki trud je uložen da bi se rekle te naizgled banalne rečenice, kao: Samo 99 dinara. Mislite da je strašno što postoje armije kreativnih ljudi koji svakoga dana razmišljaju šta bismo mi voleli da vidimo kako bismo kupili proizvod? U pravu ste. Ali nije toliko strašno što kompanije ulažu velike resurse da bi privukle našu pažnju. Strašno je što često mi sami ne obraćamo dovoljno pažnje na stvari koje komuniciramo jedni drugima.
Koliko se zapravo trudite kada šaljete poruke? Kada četujete? Kada se svađate ili izjavljujete ljubav? Da li biste mogli više?
Koliko često napravimo, bar u glavi različite verzije istih rečenica pre nego što ih izgovorimo? Onih bitnih rečenica, poput izvinjenja ili opraštanja? Drugim rečima, ljudi u advetajzingu ne uzimaju (ili ne bi trebalo da uzimaju) stvari zdravo za gotovo. Reklama ne sme da zbuni, uvredi ili (ne daj bože) podseti da postoje drugi brendovi. Sve se stalno propituje i preispituje, svaka reč, svaki zarez, čak iako je reklama za prašak za veš.Koliko često napravimo, bar u glavi različite verzije istih rečenica pre nego što ih izgovorimo? Onih bitnih rečenica, poput izvinjenja ili opraštanja?
Kada sledeći put pomislite da je neka reklama glupa (a verovatno ste u pravu), setite se da su prošli meseci truda dok se ona nije našla na bilbordu ispred vas.
Koliko ste sami za to isto vreme izgovorli stvari koje niste stvarno mislili? Koliko ste poslali poruka koje su ljudi loše pročitali? Koliko reči biste povukli sa bilborda da možete? Dobre ili loše, reklame su tu nas inspirišu, da želimo više, kupujemo mnogo ali i da razmišljamo bolje. Setite se da niko ne voli glupe reklame niti glupe razgovore i poruke.
Pišimo bolje. Uvek koka-kola.
